Са текстилне тачке гледишта, еластичност еластичних влакана је повезана са његовом посебном молекуларном структуром, а њено издужење може достићи неколико пута или више, а може се брзо опоравити након истезања. Уопштено говорећи, еластична влакна се односе на синтетичка влакна са великим издужењем при прекиду, способношћу опоравка од 100% еластичности и врло ниским почетним модулом.
Ранији национални стандард ГБ/Т 4146-1984 „Део хемијских влакана у текстилној терминологији“ дефинише еластична влакна као: синтетичко влакно са великим издужењем и великом еластичношћу, које се може брзо и у основи вратити у првобитну дужину када се растегне на три пута оригиналну дужину, а затим опуштен.
Ова дефиниција прецизира да је фактор затезања еластичног влакна три пута већи од првобитне дужине. Важећи национални стандард ГБ/Т 4146.1-2009 „Текстил -- Хемијска влакна – Део 1: називи родова“ не даје конкретну дефиницију еластичних влакана, али описује главне карактеристике полиуретанских еластичних влакана и полиолефинска еластична влакна.
Америчко друштво за испитивање и материјале (АСТМ) дефинише еластомер као материјал који се може више пута истегнути до најмање 2 пута своје првобитне дужине на собној температури и може брзо да се врати на своју првобитну дужину након ослобађања спољне силе. Ова дефиниција је широка и односи се посебно на еластична влакна.
ИСО 2076:2013(Е): Текстил-Умјетна влакна-Генерички називи такође не дају дефиницију еластана, већ описују својства различитих еластанских влакана.